Trip through life-2

   Da li nas novac čini srećnim?

      Da li možemo sreću kupiti novcem?

           Da li možemo biti srećni bez novca?.....su samo nekoliko od pitanja koja me ovih dana intenzivno zaokupiraju.

   Od prvog dana u ovoj familiji svatio sam, da su vredni, radni, imaju svoje dostižne ciljeve.... da puno rade ali i da uživaju u stečenom.

   Pošto smo u školi na raspustu , ponudio sam se mojoj host mami da pored poslova u kući, jer sam ja veoma vredan i pomažem rado bih se oprobao u njenoj kafeteriji. Ona odmah pristala,i moj prvi radni dan je počeo u ponedeljak. Oko 9 sam sa tatom odvezao u studentski grad,sa njim ,pošto mama je već od rane zore na poslu.Usput obavili nabavku potrebnih namirnica za taj dan. Njena kafeterija je na državnom fakultetu,na odseku za pravo u univerzitetskom gradu. Na državne fakultete idu samo deca iz slabije situiranih porodica...bolji su fakluteti, kao i osnovne i srednje  škole koji su privatne. Klasna razlika je veoma vidljiva....

 Kafeterija moje porodice...

    Ima zaposlena tri radnika.Slika iz BACKSTAGEa

Ja sam radio sve! Posluživao..

...naplaćivao ,sklanjao

  i prao sudove ..

...a najviše uživao!  Nezaboravna nedelja!

   Ekipa je ekstra. ..a ja kao "mamin sin" imao privilegije. Klopa,piće koliko i šta poželim

   Radio sam od ponedeljka do petka...i svatio i naravno moja host mama na sitne detalje i ukazala...šta? Tajne "kuhinje" tj uspešnog biznisa Neke ću i otkriti...

1.Najveća zarada joj je na sitnicama ,na jeftinim stvarima i sa malom maržom. Jeftine sokiće koje kupi za 11 MXN (što je nekih 0,5 eura) proda za 12 MXN. Da mi to dokaže predloži mi da kupim pica parče u obližnjem dragstoru i prodam sa mini profitom u kafeteriji. Poslušao sam je i "obrnuo" svoji lovu za tili čas i zaradio za nedeljni džeparac. Ufff koji je to dobar osećaj bio

2.Druga bitna stvar da oni odskaču u kvalitetu. Malo su i skuplji od ostalih lokala(ima ih 5-6,svi jedan pored drugog) ali pružaju konstantno dobru ,kvalitetnu hranu. ...koju sam ove nedelje i ja pripremao

    I što nije "tajna kuhinje" nego živa istina,da moja host mama od preprodaje sokića,čokoladica i raznih drugih sitnica ima čistu zaradu za jedan dan(dobro zapamtite za JEDAN DAN!!) koliko moja mama u Srbiji dobija platu ,kao prosvetni radnik za MESEC dana...da za JEDAN ceo MESEC. 

   Nedelja,moja prva radna se završila...ali misli o dobrom biznisu mi ne izlaze iz glave.Uzor mi je moj brat Sebastian, koji se sam odvojio od svojih uspešnih roditelja, bez ikakve startne imovine krenuo u svoj biznis i sada kada napravi jednu tortu , od čiste zarade plati avionsku kartu za naše putovanje u Meridu! upss...nisam ni pisao još? Da, putujemo uskoro u raj na zemlji...ali o tom potom.Prvo treba pare i zaraditi.Na dobrom sam i ja putu

   Ps: platu sam za svoj rad već dobio ali odgovore na postavljena pitanja sa početka ovog bloga još tražim!