Trip through life-2

Serbia-Mexico

Generalna — Autor plazar @ 19:29
 Metodologia y investigacio-Methodology and research...is one of the subjects in the school   with is
dealing with the improval of our social-investigation skills.In the end of the year every generation of the students who are atending their last year of high school has to do a thesis ( something like a final presentation) from this aubject in order to pass the year. I also had to do it Laughing . But my topic was far more easier than the others because I'm an exchange student Wink.It was "Differences between Serbia and Mexico" And the presentation can start.
 Yea and I forgot to say that I had to do it in front of the principal,my teacher,my classmates,Lupita(president of afs Oaxaca)
 Now I am going to present you a few things from my presentation
 
 
 The two countries are geographicly far away frome one another but culturally close .
 Like most of the people who visit Mexico,I was also fascinated by the food,people,culture,how religious they are,language,them like persons(kind,helpful,always happy,...)Wink
 The strong national identity is something both nations have
 Serbians,like mexicans,respect their traditions a lot and put a great emphasis on it.From the traditional weaving to a great harmony in colors
"Pirotski Ćilim"      Mexico
 National costumes
 Both countries are best known for their strong,tasty foodHow my people say:"where is good food there is good drink too"
Our national drink"rakija"

And of course mezcal
 
 
More popular in regions like Oaxaca
 
 And now here comes sport
 
 Football-just like mexico we also suck in it.Laughing But on the other side,basketball is our best,most popular sport.
 We are champions of Europe.And after USA the best in the world!!!!!
 
 Not to forget about waterpolo which indeed is not so popular here in Lathin America But in Serbia a lot Also olympic champions in waterpolo
 
 And at least but not last..Novak Djokovic !The best tennis player on the world no matter what people say
 
 And one interesting story for the end,in the late 50s in Serbia a mexican tv novel called "One day of life" or also known here as "Mama Juanita" was very popular in Serbia because it repesented the value of the family,honor .
In that novel a song called"mañanitas" took the hearts of the serbians and from that moment it became the first asocciation for Mexico
Honestly I excpect at least a big ten for this story

Srbija-Mexico

Generalna — Autor plazar @ 17:08

Metodologia y investigacion što bi značillo Istraživanje i metologija...je jedan moj predmet u školi. Veoma interesantan,kao i sam naziv Smile Pošto se polako približava kraj ove školske godine, iz svi predmeta ,tako i iz ovog ,polažemo završni ispit. Metoda,tematika zavisi od samog natavnika, predavača...kod ove profesorice pišemo istraživački rad , sa određenom tematikom i prezentujemo ga pred razredom, direktorom škole i stručnom komisijom. Ja sam , zbog specifičnosti situacije, dobio temu "Sličnosti i razlike Srbije i Mexica ". Udubio sam se u problematiku ... i svašta sam otkrioWink

    Prezenacija je mogla da počne!  

    Napomenuo bih samo neke interesantne detalje, koje sam otkrio, povezao, pomenuo ...

Naše-moje Wink dve zemlje su tako daleko ali ipak su veoma blizu

  U velikoj meri sam i ja istovetan najvećem broju ljudi , koji dođu u Mexico i oduševe se klimom, hranom, muzikom, veseljem, prisnošću ljudi, i svim onim stvarima za kojima svako ljudsko biće čezne-suncem, toplotom, voćem, druženjem i veseljem. OBE države karakteriše veličanstveno stvaranje sopstvene države , kulture , civilizacije ,uspostavljanje osobene religije i neuništivih običaja i načina života. OBE zemlje imaju veoma jak sopstveni identitet! Srbi su Srbi, Mexicanci su Mexicanci ne zbog države u kojoj žive , nego zbog kulture,običaja... države koju osećaju kao svoju.

    Interesantna činjenica mi je bila jačina folklora kod oba naroda. Vole tkanja,sklad boja, najsličniji su im ćilimi i nošnje.

Pirotski   Mexicanski

Ili sličnosti šarenih nošnji     

Obe kuhinje su prepoznatljivi po jakoj ,začinjenoj hrani po intenzivnim ukusima

  Gde je  dobro jelo i tu je i  dobro , jako  piće ,i tu i tamo ... ili rakija, šljivovica       ili mezcal

...pričao sam im još o sličnim praznicima, običajimai ali i o najvažnijoj sporednoj stvari , o sportu koju kada spomenete, muškarcima šire se zenice, o sportu od nacionalnog značaja , gde ni mi ni oni nemaju ama baš nikakvog uspeha  vrednog pomena... o fudbalu. Cool

...ali ponosno sam im rekao da mada smo malena zemlja, jedva vidljiva na velikoj karti sveta ... bez konkurencije pobeđujemo i skupljamo medalje u košarci ..u vaterpolu ( za koji oni jedva da su i čuli,posebno sam im objasnio pravila igre , da se igra u vodi ,sami su zaključili Wink )      ....i naravno ništa bez hvalisanja o Novaku Đokoviću

   Za kraj sam ostavio jednu zanimljivost...

Identifikacije sa zajedničkim vrednostima porodice, časti i integriteta , koje karakteristiše Mexički i Srpski narod, na najbolji naćin je izraženo kroz heroizam lika majke u Mexičkom filmu "Jedan dan života" koji je prikazivan pedesetih godina prošlog veka na Balkanu, pod imenom "Mama Huanita"  

...u njemu se izvodi pesma "Manjanitas" , koja je postala kod srba refren po kojem se prepoznaje Mexico.

Neskromno očekujem jednu finu DESTEKU za ovu "našu" priču


 


Baseball-my new love

Generalna — Autor plazar @ 19:02

Warriors from Oaxaca(Guerreros) on the field,me and my squad on the stands

 For the first time in my life I had an opportunity to watch a real baseball game Sealed .Even though I wasn't familiar with the rules , I really enjoyed it..

The atmosphere was pretty cool,drinking beer,eating nachos,... more familiar than I got used toLaughing
The clubs mascot Tato,the clubs symbol and maybe the most important......
los guerreritas(cheerleaders)
To sum up,a great experience,gonna remember it for the rest of my life

Guerreros de Oaxaca-baseball

Generalna — Autor plazar @ 16:58

   Bejzbol-moja nova ljubav!Cool

   Oaxaca ratnici na zelenoj travi...a mi sa ekipom na tribinama.

   Pvi put , ovde u Oaxaki sam video bejzbol uživo (kao i mnoge druge stvari i ovo je OVDE prvi put Wink ) i oduševo sam se. Iskreno ne mogu reći da pravila igre u potpunosti razumem...ali da li je to uopše važno kada je strast , navijačko ludilo, pesma,publika ...prisutna.

  Meksička bejzbol sezona traje od marta do septembra, maskota je TATO ptica, znak a plesačice su možda mnogo bitnije , the Guerreritas,Wink    

  Atmosfera je za pamćenje...pamtiću i ovo,  sigurno dugo.

 


Francisco Céspedes i ja

Generalna — Autor plazar @ 17:09

    Francisco Céspedes je rođen 28.feb.1957 godine u  Santa Clari na Cubi ,Mexikanac.Slavu stekao sa albumom Vida Loca,od balade do džeza.Veiki pevač na ovim prostorima.

...odkud on u mojoj ..ili odkud ja u njegovoj priči..? hmmm duža priča Wink

   Ali da krenemo od početka.Otac od mog drugara Johnatana je velika faca u svetu šoubiznisa. Smatraju ga jednim od najuticajnijih menadžera(sve neke strane reči u ovom svetu slaveCool ) i uspešno organizuje koncerte. Tako je ovog puta i za proslavu 485 godina od osnivanja grada Oaxace, on je bio bitan faktor...a pevao je pomenuti Francisco

     Koncert je finansiran od državnih para (ništa novo Wink ) ulaznice su bile besplatne ALI na koncertu su posetioci gladni,žedni...naravno...profit od prodaje hrane, pića pripada organizatoru..tj Johnatanovom tati.(hmmm lukavo)..i tu smo i mi,ekipa.Johnatan nam predloži da pomognemo,tačnije da radimo na jednom štandu i delimo profit. Zvučalo je primamljivo.

   Posle škole smo se uputili prema velikoj areni da zauzmemo svoje radne pozicije..

   Sve je na sreću bila dobra zezancija

...dobra ekipa pod punom radnom opremom Tongue out rukavice i maske su obavezne ,zbog higijene!!!!! mada smo mi samo sokove prodavali!!! šta bi nam trebalo da smo imali dodir i sa hranom!!Tongue out

  Sala se polako napunila....i koncert je počeo

  

  Iskreno nisam ni stigao da se udubim u doživljaj....konstantni dugački redovi do kasno u noč ispred našeg štanda...svi bi našu Coca-Colu Wink

   Puno pezosa se izbrojalo na kraju...ali računica baš i nije bila po našoj volji ali da ne kvarimo...valjda je to  tako u šoubiznisu! Bolje da se ja ipak držim škole i nauke a menadžeri neka broje nečije tuđ pare.

 

 

 

 


Novac u rukama

Generalna — Autor plazar @ 20:03

   Da li nas novac čini srećnim?

      Da li možemo sreću kupiti novcem?

           Da li možemo biti srećni bez novca?.....su samo nekoliko od pitanja koja me ovih dana intenzivno zaokupiraju.

   Od prvog dana u ovoj familiji svatio sam, da su vredni, radni, imaju svoje dostižne ciljeve.... da puno rade ali i da uživaju u stečenom.

   Pošto smo u školi na raspustu , ponudio sam se mojoj host mami da pored poslova u kući, jer sam ja veoma vredan i pomažem Cool rado bih se oprobao u njenoj kafeteriji. Ona odmah pristala,i moj prvi radni dan je počeo u ponedeljak. Oko 9 sam sa tatom odvezao u studentski grad,sa njim ,pošto mama je već od rane zore na poslu.Usput obavili nabavku potrebnih namirnica za taj dan. Njena kafeterija je na državnom fakultetu,na odseku za pravo u univerzitetskom gradu. Na državne fakultete idu samo deca iz slabije situiranih porodica...bolji su fakluteti, kao i osnovne i srednje  škole koji su privatne. Klasna razlika je veoma vidljiva....

 Kafeterija moje porodice...

    Ima zaposlena tri radnika.Slika iz BACKSTAGEa

Ja sam radio sve! Posluživao..

...naplaćivao ,sklanjao

  i prao sudove ..

...a najviše uživao!Wink  Nezaboravna nedelja!

   Ekipa je ekstra. ..a ja kao "mamin sin" imao privilegije. Klopa,piće koliko i šta poželim Cool

   Radio sam od ponedeljka do petka...i svatio i naravno moja host mama na sitne detalje i ukazala...šta? Tajne "kuhinje" tj uspešnog biznisa WinkNeke ću i otkriti...

1.Najveća zarada joj je na sitnicama ,na jeftinim stvarima i sa malom maržom. Jeftine sokiće koje kupi za 11 MXN (što je nekih 0,5 eura) proda za 12 MXN. Da mi to dokaže predloži mi da kupim pica parče u obližnjem dragstoru i prodam sa mini profitom u kafeteriji. Poslušao sam je i "obrnuo" svoji lovu za tili čas i zaradio za nedeljni džeparac. Ufff koji je to dobar osećaj bio Wink

2.Druga bitna stvar da oni odskaču u kvalitetu. Malo su i skuplji od ostalih lokala(ima ih 5-6,svi jedan pored drugog) ali pružaju konstantno dobru ,kvalitetnu hranu. ...koju sam ove nedelje i ja pripremao Cool

    I što nije "tajna kuhinje" nego živa istina,da moja host mama od preprodaje sokića,čokoladica i raznih drugih sitnica ima čistu zaradu za jedan dan(dobro zapamtite za JEDAN DAN!!) koliko moja mama u Srbiji dobija platu ,kao prosvetni radnik za MESEC danaSurprised...da za JEDAN ceo MESEC. 

   Nedelja,moja prva radna se završila...ali misli o dobrom biznisu mi ne izlaze iz glave.Uzor mi je moj brat Sebastian, koji se sam odvojio od svojih uspešnih roditelja, bez ikakve startne imovine krenuo u svoj biznis i sada kada napravi jednu tortu , od čiste zarade plati avionsku kartu za naše putovanje u Meridu! upss...nisam ni pisao još? Da, putujemo uskoro u raj na zemlji...ali o tom potom.Prvo treba pare i zaraditi.Na dobrom sam i ja putu Cool

   Ps: platu sam za svoj rad već dobio ali odgovore na postavljena pitanja sa početka ovog bloga još tražim!

 

 

 

   


Uskrs

Generalna — Autor plazar @ 15:11

   Volim praznike, običaje koji se vezuju za njih, porodična okupljanja. Verski praznici u Mexicu veoma se naglašeno obeležavaju.Isčekivao sam uskrs ali ovog puta je sve prošao malo drugačije.    

   Već nedeljama pre ,u školi sam saznao, da za uskrs dobijamo dve nedelje raspusta. Svi su se dogovarali gde će putovati. Najvažnija im je nedelja pre uskrsa,"Semana Santa" sveta nedelja.Imao sam osećaj da će ceo grad biti u  Puerto Escondidou ,da će se popiti na milione litara piva, da će sve izgledati kao na vratima pakla a ne raja  Undecided.Iskreno nije mi se išlo,a i bio sam više puta...i odlučio sam da ostanem kući.Grad je stvarno bio ovih dana,pred praznik, opustošen,bez ljudi i vruć. Ovde postoje dva vremenska-godišnja doba.Suva i kišovita. Ova toplija,suva počela je sada pa će trajati do novembra.Jako je toplo idealno vreme za kupanje,što smo mi i iskoristili ali u porodičnom bazenu u kući sestre,moje host mame.

   Nažalost baka već nije živa ali njeno ime  Quemen nosi lanac poslastičarnica moje host familije.

njena slika sa dedom na zidu porodične kuće.

i naravno bazen ,kao osveženje u toplom danu

   Na moje veliko iznenađenje , pored bazena sam ugledao i nepozvanog gosta "CRNU UDOVICU" !!!!

Sledio sam se od straha...ali kada su se svi opušteno uživali u vrelini sunca....i ja sam se prepustio lepoti prizora

...i milini hladne vode

   Ali da se vratimo na praznovanje. U mojoj novoj familiji sam svatio da su mnogo drugačiji od predhodne porodice, moja host mama,stub ove porodice dve stvari voli jako u životu. Posao(koji joj donosi novac)  i putovanja (gde isto i potroši). Žive lagodno ali jako puno rade. Ne pridaju toliki značaj tradiciji ,običajima... uskršnjeg zeku ,šunku ,jaja ću proslavljati u Srbiji jer da je Hristos Voskrse i u Mexicu,samo sam čitao i čuo iz priča.

Srećan Uskrs!

 

 


Projekat "BUREK"

Generalna — Autor plazar @ 17:35

   Sve je počelo pre oko nedelju dana , kada sam saznao da se sprema "miting" u našem gradu (ne neki politički na šta sam navikao u Srbiji Wink nego sastanak učenika na razmeni i učenika koji su odabrani iz okruga Oaxaca, da sledeće godine idu na razmenu) Što sam po sebi ne bi bio nikakav problem i nije ni prvi put , samo što sada su smislili da sve bude malo svečanije, sa porodicama , nas oko stotinak . Ni to ne bi bio nikakakav problem da ovog puta ne bi trebali spremiti NACIONALNU klopu, tj ja nešto "domaće" i prezentovati svoju zemlju pričom .NI to ne bi bio nikakav problem da ja imam ikakve druge, konkretne veze sa kuvanjem, kuhinjom, hranom sem što volim svašta ukusno pojesti. Kuhinju poznajem iz nekih maminih tačnije mnogo više iz bakinih priča. Lampica SOS se brzinom svetlosti upalila ! Otkucao poruku vapaja mami i zatražio hitan razgovor. Sve sam joj objasnio...i ona verujući u mene ( odakle joj ta ideja stvarno ne znam Wink ) rekla da će poslati recepte, nije to naučna fantastika. hmmm ne bih baš rekao... Od više ponuda ja sam se odlučio da pravim njegovo visočanstvo Burek!( imao sam nedoumice, znam istoriju i poreklo ove veličanstvene hrane i da u venama teče i krv bosanska... ali moja simpatija je nadglasala razum,volim burek i to ti je Wink )  Za početak, nije sve bilo tako strašno pošto se Sebastian ponudio da će mi pomoći, a ja sam se odmah osećao sigurnijim ,ma možemo mi to! Prvo sam preveo recept...zaseli..mozgali...i na sreću ostali na online vezi sa mamom. Samo sam slutio njene misli,kada sam joj za svaku stavku bezbroj potpitanja postavio...tipa "Šta je to brašno tip 400? "..."Šta je to fil? To nije isto to što i testo? ..." Za šta služi oklagija?" ...

   Naravno ni ona nije znala baš baš tačan proces nastajanja,samo je teoretisala...kore je i ona samo zapakovane videla u prodavnici..i davnih dana još moja baka Milica umela to vešto razvlačiti,pričala mi mama....a nažalost ovde ni bake a ni u prodavnici nema..(jedino da burek pravimo od tortilja Cool

    Odlučili smo da mi sami napravimo kore.Rezultat našeg dogovora sam ponosno fotografisao i poslao mami ,tri dana pre mitinga! 

   Malo mi je bilo čudno kada me ujutro dočekala mamina poruka sa punoooo uzvičnika i znakova pitanja "Šta je ovo???? "

    Mi smo umesili testo tri dana pre , da ima vremena dobro da se osuši Cool do ujutro je bio kao kamen tvrd...i sam sam se pitao kako će to ličiti na burek,kako ćemo ga smestiti u tepsiju... mamina zabrinutost sve više je bila opravdana. Stizale su video zapisi, recepti,detalji...skroz sam se pogubio...i sve više me hvatala nervoza...Kako napraviti jedan običan burek,koji u Srbiji se nabavlja u pekari za sitnih 100 dinara.

    Tešilo me(što i nije neka uteha kada sada bolje razmislim Wink) da u Sebastijanovoj poslastičarnici drugar iz Italije isto se mučio ,praveći Tiramisu. I on je vrteo video sa youtuba koju mu je njegova mama poslala, a kolač cureo na sve strane a ukus...pa ukus ..blagi užas Cool

    Samo sam se pitao šta ćemo mi tamo jesti? Miks ležerno smislio neke palačinke od krompira...ništa dobro ne nagoveštava...Mery će Belgijske Waffle( to mi je jedino zvučalo primamljivo)...

    Od muke smo se zezali i smejali se sami sebi...kada je stigla moja host mama,samouverena, preduzetnica, žena "Zmaj" Wink Blago se zgrozila i oharbrujuće se nasmešila, kada je probala Tiramisu,koji nije ni ličilo na Tiramisu,tačnije nije ličilo ni na šta...i pitala mene "Šta ćeš ti sutra praviti Lazare? " ...Šta sad..., bolje da priznam.... šta ću....pa mislio sam "Burek"...."Burek? Burek je baš dobra ideja, ja ću ti to napraviti.Ja jako volim burek" 

    Šta je ovo? Zona sumraka ili samo dobra vila Surprised Žena "Zmaj" ume sve, videla sve,ČAK i burek? Divno!

   Mirno sam dočekao sledeći dan, spremao samo prezentaciju,ipak je to bio javni nastup,mikrofon,publika i moja zemlja Srbija.

   Da skratim muke isčekivanja ...sve je ispalo fenomenalno! Burek je bio kao "naš" i sa mesom! Jedva sam stigao da probam,razgrabili su brzo.

...sala prepuna , roditelja, aktivista i budućih putnika 

Prvi sam dobio mikrofon...prezentovao sam nas baš...baš onako kako nam priiči...

                           

   Zaključak..sve je baš dobro ispalo....klope bilo na pretek,obradovali me mexikanci,i oni su doneli svašta ...Švedski sto u Mexicu sa Srpskim burekom!Wink

 

   Pohvaljeni smo za dosadašnju saradnju , i za aktivnosti u AFS-u   

Fotkali se ...i uživali u slavi Cool

Prvo SVi zajedno :

Pa moj NAJdrug Miks i ja:

I za kraj najdraža, moj NAJbrat Sebastian i ja:

Ps: Ipak, ukus masnog, vrućeg bureka sa sirom ....mmmmm ...nedostaje Cool

   

 


Sebastian welcome

Generalna — Autor plazar @ 14:36

..moj novi dom!

   Već od prvog dana boravka ovde, najveći utisak na mene je ostavio Sebastian, aktivista u lokalnom AFS-u , i sam učesnik u razmeni , sada već "sam svoj majstor".

   Često smo se viđali u slobodnom vremenu i skoro smo u aktivnom planiranju zajedničkih putovanja....ali "otom potom" Cool

   On živi sa svojim roditeljima i sa sestrom u jednom mirnom delu grada. Od kako sam se preselio polako upaoznajem neki sasvim drugačiji Mexico. Ovde su ljudi iz nekog gornjeg staleža, situirani,kuće ogromne, ulice mirne ..puno zelenila.

   

   Nije im samo standard drugačiji nego i ritam života, svatanje nekih životnih ciljeva....veoma mi se dopada.

   Majka je ključna figura u priči. Ona je sa svojim sestrama,da bi plaćali svoje školovanje krenuli u mali biznis. Pekli kolačiće i prodavali . Toliko su bili vešti i uspešni u tome da danas kućna radinost prerasla u jedan od najveći lanaca poslastičarnica

   Pošto je moja host mama svatila da ovako raširen biznis traži 24 časovno radno vreme ona je odlučila da osnuje svoj novi posao i da joj tako ostane ipak malo vremena i za decu i porodicu. Tako je ona sama sada vlasnik kantine u školi.Priprema hranu za učenike i radi "samo" od ujutro do uveče ...Ima troje dece i muža , mog host tatu. On takođe ima svoju firmu ,građevina,ali i pomaže mami. 

   Interesantno mi je bilo njeno svatanje o vaspitavanju, o tome kako se trudi da njihova deca steknu radne navike, da nauče da se snalaze u životu,bez njene ili ičije pomoći. Upijao sam njene reči...Innocent

   Prvi rezultati su već veoma vidljivi..Moj brat Sebastian , nije želeo da učestvuje u porodičnom biznisu i zato posle fakulteta osnovao svoju sopstvenu firmu. I šta pravi? Pa kolačiće Cool

   Vredno radi od jutra i raznosi slatke mafine u škole,za užinu. 

   I eto mene u ovoj bajkovitoj priči...možda ne slučajno...ili sigurno ne slučajno Wink

 

Ovo je za mene sada neka nova boja Mexica...

 


Samarićanka

Generalna — Autor plazar @ 19:28

  20. mart, eto nama još jedan praznik ..fiesta!Wink

   Proslava povodom dana Samarićanke ,kako smatraju u mojoj školi, potrebna je ,kao i svi ostali dani praznovanja, radi očuvanja tradicije i da nas osnaži kao društvo i daje nam identitet u zajednici.Ja se nimalo ne bunim Cool

   Ali šta nam taj dan u suštini znači.Verski praznik je. Nije telenovela...Story je iz biblije... Sve se dešava ,kada Isus putuje iz Judeje za Galileju i išao je kroz Samariju. Jevreji i Samarićani su bili u neprijateljskim odnosima i nisu se međusobno mešali. Kod samarijskog grada Sihar se nalazio Jakovljev bunar, gde Isus, umoran od puta , sede da odmori, a učenici odoše u grad da kupe hrane.Tada dođe jedna Samarićanka da zahvati vode i između nje i Isusa započne čuveni dijalog o živoj vodi.

   Pouka prevedena na današnje vreme je da je on prekršio jevrejske običaje ,nacionalnu tradiciju i političku prepreku toga vremena,još pričao o teologiji sa ženom!!!! On,Jevrejin traži da pije iz ritualno neočišćene samarićanske činije!!!! I nije je izbegavao, iako je znao da je grešna,imala pet bivših muževa i sada živi sa čovekom koji joj nije muž!! 

   Interesantna, poučna priča koja ima i nastavak....(googlajte malo ili Bibliju u ruke) ali da se mi vratimo u moju školu, kod naših današnjih devojaka.Stilizovana proslava je tekla tako da je svako odeljenje imao svog predstavnika , devojčicu, koja je sa svojim "Isusom" prošvrćkala ispred audotorijumom , ostalim učenicima. Kroz razglas se čuje njen CV Wink tj šta voli da radi, sport,zabava itd itd...broj momaka,ni bivši ni sadašnji se NE spominjuWink..učenici-gledaoci sa crvenim ružama nagrađuju naj Samarićanku.

        

   Tri puta imate šansu da pogađate (ko ne pogodi iz prve ne igra se višeCool ) KO je bio predstavnik mog odeljenja ??? 

Pa naravno...Samrićanka Mary-iz Belgije a njen pratioc velikodušni Isus,koji oprašta sve grehe, ne obraća pažnju na verske i političke razlike...(ajd dosta samohvale više Laughing )sam bio JA 

   Kako priča iz Biblije i nalaže, na kraju svi se napiju vode, i reše problem s početka. I kod nas se točila voda, samo ne iz kofe ...mada meni ne bih smetalo,ovde u Oaxaci imaju aromatizovanu vodu sa ukusom raznog voća,ekstra je!Cool

ps:Kim Ki-duk , jedan od najagresivnijih reditelja modernog filma , snimio je film pod nazivom Samarićanka, koja kombinuje sex, duhovnost, žrtvovanje, iskupljenje i osvetu.Dobitnik je nagrade za najbolju režiju Filmskog festivala u Berlinu 2004-god. 


 

 


 


Sveti Patrik

Generalna — Autor plazar @ 09:04

   Kada sam već znao da ću putovati u Mexiko , i kada su mi se javljala bezbroj pitanja u vezi boravka ovde ... stupio sam u kontakt sa Anom Mišević .Ona je bila pre mene na godišnjoj razmeni u ovoj ,meni još tada tajanstvenoj zemlji. Sećam se jako dobro jedne njene rečenice (pored svih ostalih korisnih saveta )..    " mexikanci su divni...sve im je "fiesta"...i rođendani, i krštenja, i rođenje kučeta ali i zastakljivanje prozora..." Laughing tada sam već zasigurno znao da sam izabrao najbolju destinaciju. Sve to se ovde i obistinilo.Ne mogu ni zapamtiti sve razloge njihovih slavlja ali vešto uživam sa njima, u šarenilu ,bučnoj muzici ,dobrom raspoloženju...život žive bez stresa i  nervoze..

 ...i samo neka je FIESTA! Makar i najveći Irski praznik Sveti Patrik da je u pitanju.Smile Moja škola se pridružila svim Ircima na planeti i uvila se u zeleno...i slavio i ja sa njima kao pravi Irac ali koga to briga ko si kada se slavi Cool

...ali ko je bio taj Patrik? I zašto se to slavi? i šta im detelina dođe?.

 Dan Sv. Patrika se dovodi u vezu sa svime što je „irsko": zelena i zlatna boja, detelina i sreća. U izvornom obliku, govori se o duhovnom ispunjenju i obnovi, o molbama za misionare širom sveta.

 Sv. Patrik nije ni bio Irac. Rođen je u Britaniji 390 godine.Do kraja svog života pokušava da irski narod preobrati u hrišćane.Umro je 17.marta 461 godine.

    Sudeći po pričama, Patrik je koristio lišće deteline da objasni sveto trojstvo u hrišćanstvu pa je i danas ova biljka simbol praznika, a popularna je i van ovog konteksta, kao simbol sreće.

    Još jedna legenda vezana za Dan Svetog Patrika je irski vilenjak, Leprechaun.On je bradati patuljak koji ima lončić zlata skriven na kraju duge i ako ga ulovite ispuniće vam se tri želje.Želje sam smislio još samo da nađem lončić.Wink

   Ima još jedan mit o Sv. Patriku kaže da je on prognao sve zmije iz Irske. Istina je da ih nema, ali nikad ni nisu postojale, tvrde naučnici. Irska je okružena ledenim vodama okeana, suviše hladnim da bi zmije mogle da se presle iz Britanije. 

    Pošto zmije simbolično predstavljaju zlo, kada ih je Patrik isterao, tvrdio je da je isterao i stare zle paganaske običaje iz Irske i doneo novo doba.

    A u ovom "novom dobu" svakog dana ,širom sveta popije skoro 3 miliona litara Ginisa, poznatog irskog brenda piva.Ali na Dan Svetog Patrika ovaj broj se uvećava na čak 10 miliona litara Surprised

 

   Bez obzira da li ćete pronaći detelinu sa četiri lista, vilenjaka koji ispunjava želej ili samo čašu odličnog irskog piva,želim da i vama bude svaki dan sa  bitnim,manje bitnim  i nebitnim razlozima FIESTA Cool

   


Budi deo INTERKULTURE

Generalna — Autor plazar @ 17:59

   Da mogu postati nečija inspiracija za odluke u životu,nisam ni sanjao . Živim svoj život kako mi prija, kako mislim da je najbolje , kako se dogovorim sa porodicom, poslušam savete starijih i mlađih pa vagam i odlučim ,...i na kraju ispadne ovako kako je.

   Počeo sam da pišem ovaj blog na nagovor porodice, da oni mogu da prate gde sam, šta mi se dešava dok im nisam pred očima...ali i da uspomene i meni ostanu zapisane tako kako sam tada ,tog trenutka doživeo.To što i drugi pročitaju, možda i uživaju čitajući samo me raduje.

   Zašto o svemu tome rašmišljam ? Ovih dana me potražio moj nastavnik engleskog ovde u Oaxaci , inače volonter AFS-Mexica, da me pita, šta ja to pišem ? Kakve blogove ,priče objavljujem na netu ? Prvo me oblio hladan znoj, misleći da sam nešto zabrljao ( ko će pomisliti na neko  dobro delo u ovim godinama Cool ) i kada je video da sam zbunjen , brzo dao rešenje enigme. Potražili su ga iz organizacije , pošto im se javio učenik iz Srbije, ko je čitajući moja piskaranja poželeo da sve i sam iskusi i da baš provede svoju nezaboravnu godinu života tu gde sam sada ja.WOW!!!! Iskreno bio sam iznenađen ali i veoma ponosan...propustio sam priliku da budem nečija "muza" ali biti nečija inspiracija kod donošenja životnih odluka  ...hmmm nije ni to tako loša opcija. Wink

   Ovih dana se širom sveta prijavljuju učenici koji žele biti deo ove famozne priče, koja se kratko zove INTERKULTURA...Tako je to i u Srbiji. 

ekipa na prvoj selekciji u Beogradu,sada 2017 god. Velikih isčekivanja, nedoumica, pitanja...

Među njima je i Miron Petrik Popović iz Subotice.On želi ići mojim stopama  Cool

   E,pa Mirone, nećeš pogrešiti!... sada smo "fb prijatelji" ....ali jednog dana ćemo valjda popiti pivo zajendo, sesti , sa godinama iskustva  iza nas i započeti svaku rečenicu sa "Ej, sećaš se..." ili "Da li si i ti bio..."

   Sada , sećajući se na dane pripreme, pre dolazka, imam osećaj da se to nije ni desilo...ili se desilo jako davno, jer sveži događaji sve potiskuju...mada su to samo SEDAM imeseci (šta je to naspram života) ..meseci prepuni utisaka, doživljaja, poznanstava...koja su i mene veoma promenila (naravno u najpozitivnijem smisluCool )  ...meseci koji su neka prečica na putu sazrevanja. 

 Te amo México ! Gracias AFS !Cool

 


Ručak na mađarski način-Jó étvágyat!

Generalna — Autor plazar @ 16:10

   Pisao sam već o restoranu Rincon Hungaro u srcu Mexico grada , o mojim korenima i vezama ...a sada bih ipak malo o hrani. Wink

   Kući, kada bi mi baka kuvala ili bi samo i spominjala da za ručak bi mogli imati gulaš, paprikaš..  ...ili punjeni kupus,poznat više kao sarma, ja ne bih bio nešto taj dan gladan. tj usput bi se najeo pljeskavice u burgeru ili bureka u pekari jer od sve mađarske kuhinje ja sam jedino voleo,tačnije već i obožavo krofne i palačinke(i to isključivo bakine)

   Ali ovde u Mexiku, gde domaće miriše samo u snovima ,poziv na proslavu i samim tim i na slavski ručak ,se dugo i željno isčekivao.Na godišnjicu otvaranja restorana ,sam i ja i moja porodica, bili pozvani.Rezervisan sto i prazan želudac...

    meni tj jelovnik, obećava Cool...

  Prave poliglote..(pravopisne greške im opraštamoSealed)...malo španski filovano sa mađarskim...Wink

  Moja host mama se odlučila za Gulyás leves...sestre su probale punjene batake...naručili mi i perkelt i salatu od krastavaca sa pavlakom i belim lukom ,cveklu....

mmmmmm....meni domaći ukusi tako dragi a njima tako daleki ali svima primamljivi...i što je najbitnije osvojio mexikanke . 

I kako to uglavnom i biva....domaćica najslađe ostavlja za kraj. Palačinke sa slatkim sirom tj božanstvena " rotyogtatott túrós palacsinta" ...

...sestre u životu slatki sir nisu probale Sealed

   Atmosfera je bila na nivou

jedino mi autentična muzika falila....u nekim trenucima sam i pomišljao da zgrabim mikrofon, no ipak sam ostao (na sreću ) na svom mestu


Jesus Esquivel

Generalna — Autor plazar @ 13:53

  Još jedna potvrda vrednosti-veličine AFS razmene. Imam jedno slobodno popodne-veče u najvećem gradu , na drugom kraju sveta...i ja okrenem poznat broj , jer ja i tu imam prijatelja , Jesusa:

   On je prošle školske godine, 2015/16 bio na godišnjoj razmeni u Novom Sadu , u Karlovačkoj gimnaziji . I kako u životu stvari nikada se ne dešavaju slučajno ja ga upoznao uz hladno pivo jednog vrelog popodneva i od tada smo dosta piva i vina popili zajedno i puno priča ispričali... On je bio moja podrška u trenucima kada sam se dvoumio da li je uopšte dobra odluka biti učenik na drugom kraju sveta...ili gost u nekoj zemlji o kojoj u svetu ipak vlada predrasuda ( mada narkotike ovde ja niti video niti o njima išta čuo,samo toliko o predrasudama..i da jesam ne bih to ovde napisao Sealed..ali nisam naravnoWink) ....

    Da ne pomislite da ga nisam prvo pitao odkud on BAŠ u Srbiji...na šta je iskreno odgovorio, da nije bilo druge zemlje u ponudi,  tokom selekcije njemu je Srbija pripala. Ništa znao o nama nije, ni gde se nalazimo, na karti su nas jedva našli....ali ipak je imao hrabrosti i uputio se u nedođiju...i...i proveo jednu od najlepših godina svog života !!!! Za godinu dana obišao ,pomoću AFS-a više gradova naše zemlje..uverio se u naše gostoprimstvo...slušao dobru muziku...i sigurno upoznao i  najlepše devojke  Wink

   I sada posle 6-7 meseci mi ponovo krenuli u priču uz crno vino , dobru klopu i njegove drugare koji su nam se pridružili...slušali su dugo u noć priče sa početkom "Sećaš se..."... o dobrim svirkama u klubu  "Firchi Think Tank Studio" , o snegom pokriveniom Novom Sadu itditd

    To je tako kada nam se velika vrata otvaraju kroz slučajna mala poznanstva koja prerastu u neprocenjiva bogatstva ....

    ...jer život nas često nosi na prag velikih vrata...

   


Magyar- Hungaro Restaurante

Generalna — Autor plazar @ 17:38

    Kada smo u tuđini(makar bio veoma drag, kao meni Mexico) nekako naše, domaće stvari nam se čine draži, lepši , miliji...bar sa mnom je tako.

   Moje drage host sestre su imale za mene iznenađenje, sada kada smo bili za vikend u Mexico cityju. 

   Moja porodica u Srbiji je pravi primer interkulture u praksi. Mama mi je mađarica, njen brat živi sa porodicom u Budimpešti. Veoma smo vezani, moja dva brata od ujaka su mi kao rođena. Zato često odlazim i rado boravim u Mađarskoj.Iznenađenje se odnosilo na taj deo mojih korena, što naravno moje sestre su znale. Vozeći se ulicama ogromnog grada ...iza ćoška...ulazeći u mirniju ulicu...na ulici ugledah ženu...i pomislim "Ista moja baka Gizela! ". Frizura minival, "ladna trajna",sa friško izvađenim viklerima...kecelja,šarena na kopčanje s prednje strane,bez rukava i revera...onako drugačija ali naša Smile I bila je...vlasnica restorana sa mađarskom nacionalnom kuhinjom u Mexicu!  Rincón Húngaro! ( Mađarski ugao,tj ćošak)

    Kočnice! Stop! Iskočio! Trčećim koracima već se našao u stavu upoznavanja..."Jó napot kívánok! Lázár vagyok Szerbiából" Cool

    Širok osmeh....začuđen pogled...ali samo na tren...ubrzo krenuo razgovor...

    ...uz mešanje "Gulyás leves"

    Čuo sam životnu priču tetka Eve ,koja se pre 8 godina iselila iz Budimpešte, otvorila ovde restoran i veoma je zadovoljna. Od pre dve godine ima i pomoć koleginice iz Budimpešte, kuvaju mađarska tradicionalna jela. Najtraženije su razni perkelti , paprikaši

 

...kao i nasuvo sa makom

 

   Napomenula je tetka Eva da začine specialno donosi ili joj donose iz Mađarske. "Nije ova njihova paprika kao naša "Wink 

     24 feb slave rođendan restorana....kada će ih prisustvom počastvovati ambasador Mađarske u Mexicu, i kada sam i JA pozvan! Koja ćast...svratite ako ste u prolazu,adresa:

Culiacan 19, Cuauhtémoc, Hipódromo Condesa, 06170 Ciudad de México, CDMX, Мексико

ps: Tetka Eva je poreklom iz dela glavnog grada Mađarske koja mi je veoma poznata , i to zbog mog ujaka Zoli, i fudbalskog kluba za koji on navija...

" Hajrá Fradi! " Cool


Powered by blog.rs