Trip through life-2

  20. mart, eto nama još jedan praznik ..fiesta!

   Proslava povodom dana Samarićanke ,kako smatraju u mojoj školi, potrebna je ,kao i svi ostali dani praznovanja, radi očuvanja tradicije i da nas osnaži kao društvo i daje nam identitet u zajednici.Ja se nimalo ne bunim

   Ali šta nam taj dan u suštini znači.Verski praznik je. Nije telenovela...Story je iz biblije... Sve se dešava ,kada Isus putuje iz Judeje za Galileju i išao je kroz Samariju. Jevreji i Samarićani su bili u neprijateljskim odnosima i nisu se međusobno mešali. Kod samarijskog grada Sihar se nalazio Jakovljev bunar, gde Isus, umoran od puta , sede da odmori, a učenici odoše u grad da kupe hrane.Tada dođe jedna Samarićanka da zahvati vode i između nje i Isusa započne čuveni dijalog o živoj vodi.

   Pouka prevedena na današnje vreme je da je on prekršio jevrejske običaje ,nacionalnu tradiciju i političku prepreku toga vremena,još pričao o teologiji sa ženom!!!! On,Jevrejin traži da pije iz ritualno neočišćene samarićanske činije!!!! I nije je izbegavao, iako je znao da je grešna,imala pet bivših muževa i sada živi sa čovekom koji joj nije muž!! 

   Interesantna, poučna priča koja ima i nastavak....(googlajte malo ili Bibliju u ruke) ali da se mi vratimo u moju školu, kod naših današnjih devojaka.Stilizovana proslava je tekla tako da je svako odeljenje imao svog predstavnika , devojčicu, koja je sa svojim "Isusom" prošvrćkala ispred audotorijumom , ostalim učenicima. Kroz razglas se čuje njen CV tj šta voli da radi, sport,zabava itd itd...broj momaka,ni bivši ni sadašnji se NE spominju..učenici-gledaoci sa crvenim ružama nagrađuju naj Samarićanku.

   Tri puta imate šansu da pogađate (ko ne pogodi iz prve ne igra se više ) KO je bio predstavnik mog odeljenja ??? 

Pa naravno...Samrićanka Mary-iz Belgije a njen pratioc velikodušni Isus,koji oprašta sve grehe, ne obraća pažnju na verske i političke razlike...(ajd dosta samohvale više )sam bio JA 

   Kako priča iz Biblije i nalaže, na kraju svi se napiju vode, i reše problem s početka. I kod nas se točila voda, samo ne iz kofe ...mada meni ne bih smetalo,ovde u Oaxaci imaju aromatizovanu vodu sa ukusom raznog voća,ekstra je!

ps:Kim Ki-duk , jedan od najagresivnijih reditelja modernog filma , snimio je film pod nazivom Samarićanka, koja kombinuje sex, duhovnost, žrtvovanje, iskupljenje i osvetu.Dobitnik je nagrade za najbolju režiju Filmskog festivala u Berlinu 2004-god. 

   Kada sam već znao da ću putovati u Mexiko , i kada su mi se javljala bezbroj pitanja u vezi boravka ovde ... stupio sam u kontakt sa Anom Mišević .Ona je bila pre mene na godišnjoj razmeni u ovoj ,meni još tada tajanstvenoj zemlji. Sećam se jako dobro jedne njene rečenice (pored svih ostalih korisnih saveta )..    " mexikanci su divni...sve im je "fiesta"...i rođendani, i krštenja, i rođenje kučeta ali i zastakljivanje prozora..." tada sam već zasigurno znao da sam izabrao najbolju destinaciju. Sve to se ovde i obistinilo.Ne mogu ni zapamtiti sve razloge njihovih slavlja ali vešto uživam sa njima, u šarenilu ,bučnoj muzici ,dobrom raspoloženju...život žive bez stresa i  nervoze..

 ...i samo neka je FIESTA! Makar i najveći Irski praznik Sveti Patrik da je u pitanju. Moja škola se pridružila svim Ircima na planeti i uvila se u zeleno...i slavio i ja sa njima kao pravi Irac ali koga to briga ko si kada se slavi

...ali ko je bio taj Patrik? I zašto se to slavi? i šta im detelina dođe?.

 Dan Sv. Patrika se dovodi u vezu sa svime što je „irsko": zelena i zlatna boja, detelina i sreća. U izvornom obliku, govori se o duhovnom ispunjenju i obnovi, o molbama za misionare širom sveta.

 Sv. Patrik nije ni bio Irac. Rođen je u Britaniji 390 godine.Do kraja svog života pokušava da irski narod preobrati u hrišćane.Umro je 17.marta 461 godine.

    Sudeći po pričama, Patrik je koristio lišće deteline da objasni sveto trojstvo u hrišćanstvu pa je i danas ova biljka simbol praznika, a popularna je i van ovog konteksta, kao simbol sreće.

    Još jedna legenda vezana za Dan Svetog Patrika je irski vilenjak, Leprechaun.On je bradati patuljak koji ima lončić zlata skriven na kraju duge i ako ga ulovite ispuniće vam se tri želje.Želje sam smislio još samo da nađem lončić.

   Ima još jedan mit o Sv. Patriku kaže da je on prognao sve zmije iz Irske. Istina je da ih nema, ali nikad ni nisu postojale, tvrde naučnici. Irska je okružena ledenim vodama okeana, suviše hladnim da bi zmije mogle da se presle iz Britanije. 

    Pošto zmije simbolično predstavljaju zlo, kada ih je Patrik isterao, tvrdio je da je isterao i stare zle paganaske običaje iz Irske i doneo novo doba.

    A u ovom "novom dobu" svakog dana ,širom sveta popije skoro 3 miliona litara Ginisa, poznatog irskog brenda piva.Ali na Dan Svetog Patrika ovaj broj se uvećava na čak 10 miliona litara

   Bez obzira da li ćete pronaći detelinu sa četiri lista, vilenjaka koji ispunjava želej ili samo čašu odličnog irskog piva,želim da i vama bude svaki dan sa  bitnim,manje bitnim  i nebitnim razlozima FIESTA . 

   Da mogu postati nečija inspiracija za odluke u životu,nisam ni sanjao . Živim svoj život kako mi prija, kako mislim da je najbolje , kako se dogovorim sa porodicom, poslušam savete starijih i mlađih pa vagam i odlučim ,...i na kraju ispadne ovako kako je.

   Počeo sam da pišem ovaj blog na nagovor porodice, da oni mogu da prate gde sam, šta mi se dešava dok im nisam pred očima...ali i da uspomene i meni ostanu zapisane tako kako sam tada ,tog trenutka doživeo.To što i drugi pročitaju, možda i uživaju čitajući samo me raduje.

   Zašto o svemu tome rašmišljam ? Ovih dana me potražio moj nastavnik engleskog ovde u Oaxaci , inače volonter AFS-Mexica, da me pita, šta ja to pišem ? Kakve blogove ,priče objavljujem na netu ? Prvo me oblio hladan znoj, misleći da sam nešto zabrljao ( ko će pomisliti na neko  dobro delo u ovim godinama ) i kada je video da sam zbunjen , brzo dao rešenje enigme. Potražili su ga iz organizacije , pošto im se javio učenik iz Srbije, ko je čitajući moja piskaranja poželeo da sve i sam iskusi i da baš provede svoju nezaboravnu godinu života tu gde sam sada ja.WOW!!!! Iskreno bio sam iznenađen ali i veoma ponosan...propustio sam priliku da budem nečija "muza" ali biti nečija inspiracija kod donošenja životnih odluka  ...hmmm nije ni to tako loša opcija.

   Ovih dana se širom sveta prijavljuju učenici koji žele biti deo ove famozne priče, koja se kratko zove INTERKULTURA...Tako je to i u Srbiji. 

ekipa na prvoj selekciji u Beogradu,sada 2017 god. Velikih isčekivanja, nedoumica, pitanja...

Među njima je i Miron Petrik Popović iz Subotice.On želi ići mojim stopama 

   E,pa Mirone, nećeš pogrešiti!... sada smo "fb prijatelji" ....ali jednog dana ćemo valjda popiti pivo zajendo, sesti , sa godinama iskustva  iza nas i započeti svaku rečenicu sa "Ej, sećaš se..." ili "Da li si i ti bio..."

   Sada , sećajući se na dane pripreme, pre dolazka, imam osećaj da se to nije ni desilo...ili se desilo jako davno, jer sveži događaji sve potiskuju...mada su to samo SEDAM imeseci (šta je to naspram života) ..meseci prepuni utisaka, doživljaja, poznanstava...koja su i mene veoma promenila (naravno u najpozitivnijem smislu )  ...meseci koji su neka prečica na putu sazrevanja. 

 Te amo México ! Gracias AFS !

   Pisao sam već o restoranu Rincon Hungaro u srcu Mexico grada , o mojim korenima i vezama ...a sada bih ipak malo o hrani.

   Kući, kada bi mi baka kuvala ili bi samo i spominjala da za ručak bi mogli imati gulaš, paprikaš..  ...ili punjeni kupus,poznat više kao sarma, ja ne bih bio nešto taj dan gladan. tj usput bi se najeo pljeskavice u burgeru ili bureka u pekari jer od sve mađarske kuhinje ja sam jedino voleo,tačnije već i obožavo krofne i palačinke(i to isključivo bakine)

   Ali ovde u Mexiku, gde domaće miriše samo u snovima ,poziv na proslavu i samim tim i na slavski ručak ,se dugo i željno isčekivao.Na godišnjicu otvaranja restorana ,sam i ja i moja porodica, bili pozvani.Rezervisan sto i prazan želudac...

    meni tj jelovnik, obećava ...

  Prave poliglote..(pravopisne greške im opraštamo)...malo španski filovano sa mađarskim...

  Moja host mama se odlučila za Gulyás leves...sestre su probale punjene batake...naručili mi i perkelt i salatu od krastavaca sa pavlakom i belim lukom ,cveklu....

mmmmmm....meni domaći ukusi tako dragi a njima tako daleki ali svima primamljivi...i što je najbitnije osvojio mexikanke . 

I kako to uglavnom i biva....domaćica najslađe ostavlja za kraj. Palačinke sa slatkim sirom tj božanstvena " rotyogtatott túrós palacsinta" ...

...sestre u životu slatki sir nisu probale

   Atmosfera je bila na nivou

jedino mi autentična muzika falila....u nekim trenucima sam i pomišljao da zgrabim mikrofon, no ipak sam ostao (na sreću ) na svom mestu