Trip through life-2

    Francisco Céspedes je rođen 28.feb.1957 godine u  Santa Clari na Cubi ,Mexikanac.Slavu stekao sa albumom Vida Loca,od balade do džeza.Veiki pevač na ovim prostorima.

...odkud on u mojoj ..ili odkud ja u njegovoj priči..? hmmm duža priča

   Ali da krenemo od početka.Otac od mog drugara Johnatana je velika faca u svetu šoubiznisa. Smatraju ga jednim od najuticajnijih menadžera(sve neke strane reči u ovom svetu slave ) i uspešno organizuje koncerte. Tako je ovog puta i za proslavu 485 godina od osnivanja grada Oaxace, on je bio bitan faktor...a pevao je pomenuti Francisco

     Koncert je finansiran od državnih para (ništa novo ) ulaznice su bile besplatne ALI na koncertu su posetioci gladni,žedni...naravno...profit od prodaje hrane, pića pripada organizatoru..tj Johnatanovom tati.(hmmm lukavo)..i tu smo i mi,ekipa.Johnatan nam predloži da pomognemo,tačnije da radimo na jednom štandu i delimo profit. Zvučalo je primamljivo.

   Posle škole smo se uputili prema velikoj areni da zauzmemo svoje radne pozicije..

   Sve je na sreću bila dobra zezancija

...dobra ekipa pod punom radnom opremom rukavice i maske su obavezne ,zbog higijene!!!!! mada smo mi samo sokove prodavali!!! šta bi nam trebalo da smo imali dodir i sa hranom!!

  Sala se polako napunila....i koncert je počeo

  Iskreno nisam ni stigao da se udubim u doživljaj....konstantni dugački redovi do kasno u noč ispred našeg štanda...svi bi našu Coca-Colu

   Puno pezosa se izbrojalo na kraju...ali računica baš i nije bila po našoj volji ali da ne kvarimo...valjda je to  tako u šoubiznisu! Bolje da se ja ipak držim škole i nauke a menadžeri neka broje nečije tuđ pare.

   Da li nas novac čini srećnim?

      Da li možemo sreću kupiti novcem?

           Da li možemo biti srećni bez novca?.....su samo nekoliko od pitanja koja me ovih dana intenzivno zaokupiraju.

   Od prvog dana u ovoj familiji svatio sam, da su vredni, radni, imaju svoje dostižne ciljeve.... da puno rade ali i da uživaju u stečenom.

   Pošto smo u školi na raspustu , ponudio sam se mojoj host mami da pored poslova u kući, jer sam ja veoma vredan i pomažem rado bih se oprobao u njenoj kafeteriji. Ona odmah pristala,i moj prvi radni dan je počeo u ponedeljak. Oko 9 sam sa tatom odvezao u studentski grad,sa njim ,pošto mama je već od rane zore na poslu.Usput obavili nabavku potrebnih namirnica za taj dan. Njena kafeterija je na državnom fakultetu,na odseku za pravo u univerzitetskom gradu. Na državne fakultete idu samo deca iz slabije situiranih porodica...bolji su fakluteti, kao i osnovne i srednje  škole koji su privatne. Klasna razlika je veoma vidljiva....

 Kafeterija moje porodice...

    Ima zaposlena tri radnika.Slika iz BACKSTAGEa

Ja sam radio sve! Posluživao..

...naplaćivao ,sklanjao

  i prao sudove ..

...a najviše uživao!  Nezaboravna nedelja!

   Ekipa je ekstra. ..a ja kao "mamin sin" imao privilegije. Klopa,piće koliko i šta poželim

   Radio sam od ponedeljka do petka...i svatio i naravno moja host mama na sitne detalje i ukazala...šta? Tajne "kuhinje" tj uspešnog biznisa Neke ću i otkriti...

1.Najveća zarada joj je na sitnicama ,na jeftinim stvarima i sa malom maržom. Jeftine sokiće koje kupi za 11 MXN (što je nekih 0,5 eura) proda za 12 MXN. Da mi to dokaže predloži mi da kupim pica parče u obližnjem dragstoru i prodam sa mini profitom u kafeteriji. Poslušao sam je i "obrnuo" svoji lovu za tili čas i zaradio za nedeljni džeparac. Ufff koji je to dobar osećaj bio

2.Druga bitna stvar da oni odskaču u kvalitetu. Malo su i skuplji od ostalih lokala(ima ih 5-6,svi jedan pored drugog) ali pružaju konstantno dobru ,kvalitetnu hranu. ...koju sam ove nedelje i ja pripremao

    I što nije "tajna kuhinje" nego živa istina,da moja host mama od preprodaje sokića,čokoladica i raznih drugih sitnica ima čistu zaradu za jedan dan(dobro zapamtite za JEDAN DAN!!) koliko moja mama u Srbiji dobija platu ,kao prosvetni radnik za MESEC dana...da za JEDAN ceo MESEC. 

   Nedelja,moja prva radna se završila...ali misli o dobrom biznisu mi ne izlaze iz glave.Uzor mi je moj brat Sebastian, koji se sam odvojio od svojih uspešnih roditelja, bez ikakve startne imovine krenuo u svoj biznis i sada kada napravi jednu tortu , od čiste zarade plati avionsku kartu za naše putovanje u Meridu! upss...nisam ni pisao još? Da, putujemo uskoro u raj na zemlji...ali o tom potom.Prvo treba pare i zaraditi.Na dobrom sam i ja putu

   Ps: platu sam za svoj rad već dobio ali odgovore na postavljena pitanja sa početka ovog bloga još tražim!

   Volim praznike, običaje koji se vezuju za njih, porodična okupljanja. Verski praznici u Mexicu veoma se naglašeno obeležavaju.Isčekivao sam uskrs ali ovog puta je sve prošao malo drugačije.    

   Već nedeljama pre ,u školi sam saznao, da za uskrs dobijamo dve nedelje raspusta. Svi su se dogovarali gde će putovati. Najvažnija im je nedelja pre uskrsa,"Semana Santa" sveta nedelja.Imao sam osećaj da će ceo grad biti u  Puerto Escondidou ,da će se popiti na milione litara piva, da će sve izgledati kao na vratima pakla a ne raja  .Iskreno nije mi se išlo,a i bio sam više puta...i odlučio sam da ostanem kući.Grad je stvarno bio ovih dana,pred praznik, opustošen,bez ljudi i vruć. Ovde postoje dva vremenska-godišnja doba.Suva i kišovita. Ova toplija,suva počela je sada pa će trajati do novembra.Jako je toplo idealno vreme za kupanje,što smo mi i iskoristili ali u porodičnom bazenu u kući sestre,moje host mame.

   Nažalost baka već nije živa ali njeno ime  Quemen nosi lanac poslastičarnica moje host familije.

njena slika sa dedom na zidu porodične kuće.

i naravno bazen ,kao osveženje u toplom danu

   Na moje veliko iznenađenje , pored bazena sam ugledao i nepozvanog gosta "CRNU UDOVICU" !!!!

Sledio sam se od straha...ali kada su se svi opušteno uživali u vrelini sunca....i ja sam se prepustio lepoti prizora

...i milini hladne vode

   Ali da se vratimo na praznovanje. U mojoj novoj familiji sam svatio da su mnogo drugačiji od predhodne porodice, moja host mama,stub ove porodice dve stvari voli jako u životu. Posao(koji joj donosi novac)  i putovanja (gde isto i potroši). Žive lagodno ali jako puno rade. Ne pridaju toliki značaj tradiciji ,običajima... uskršnjeg zeku ,šunku ,jaja ću proslavljati u Srbiji jer da je Hristos Voskrse i u Mexicu,samo sam čitao i čuo iz priča.

Srećan Uskrs!

   Sve je počelo pre oko nedelju dana , kada sam saznao da se sprema "miting" u našem gradu (ne neki politički na šta sam navikao u Srbiji nego sastanak učenika na razmeni i učenika koji su odabrani iz okruga Oaxaca, da sledeće godine idu na razmenu) Što sam po sebi ne bi bio nikakav problem i nije ni prvi put , samo što sada su smislili da sve bude malo svečanije, sa porodicama , nas oko stotinak . Ni to ne bi bio nikakakav problem da ovog puta ne bi trebali spremiti NACIONALNU klopu, tj ja nešto "domaće" i prezentovati svoju zemlju pričom .NI to ne bi bio nikakav problem da ja imam ikakve druge, konkretne veze sa kuvanjem, kuhinjom, hranom sem što volim svašta ukusno pojesti. Kuhinju poznajem iz nekih maminih tačnije mnogo više iz bakinih priča. Lampica SOS se brzinom svetlosti upalila ! Otkucao poruku vapaja mami i zatražio hitan razgovor. Sve sam joj objasnio...i ona verujući u mene ( odakle joj ta ideja stvarno ne znam ) rekla da će poslati recepte, nije to naučna fantastika. hmmm ne bih baš rekao... Od više ponuda ja sam se odlučio da pravim njegovo visočanstvo Burek!( imao sam nedoumice, znam istoriju i poreklo ove veličanstvene hrane i da u venama teče i krv bosanska... ali moja simpatija je nadglasala razum,volim burek i to ti je )  Za početak, nije sve bilo tako strašno pošto se Sebastian ponudio da će mi pomoći, a ja sam se odmah osećao sigurnijim ,ma možemo mi to! Prvo sam preveo recept...zaseli..mozgali...i na sreću ostali na online vezi sa mamom. Samo sam slutio njene misli,kada sam joj za svaku stavku bezbroj potpitanja postavio...tipa "Šta je to brašno tip 400? "..."Šta je to fil? To nije isto to što i testo? ..." Za šta služi oklagija?" ...

   Naravno ni ona nije znala baš baš tačan proces nastajanja,samo je teoretisala...kore je i ona samo zapakovane videla u prodavnici..i davnih dana još moja baka Milica umela to vešto razvlačiti,pričala mi mama....a nažalost ovde ni bake a ni u prodavnici nema..(jedino da burek pravimo od tortilja ) 

    Odlučili smo da mi sami napravimo kore.Rezultat našeg dogovora sam ponosno fotografisao i poslao mami ,tri dana pre mitinga! 

   Malo mi je bilo čudno kada me ujutro dočekala mamina poruka sa punoooo uzvičnika i znakova pitanja "Šta je ovo???? "

    Mi smo umesili testo tri dana pre , da ima vremena dobro da se osuši do ujutro je bio kao kamen tvrd...i sam sam se pitao kako će to ličiti na burek,kako ćemo ga smestiti u tepsiju... mamina zabrinutost sve više je bila opravdana. Stizale su video zapisi, recepti,detalji...skroz sam se pogubio...i sve više me hvatala nervoza...Kako napraviti jedan običan burek,koji u Srbiji se nabavlja u pekari za sitnih 100 dinara.

    Tešilo me(što i nije neka uteha kada sada bolje razmislim ) da u Sebastijanovoj poslastičarnici drugar iz Italije isto se mučio ,praveći Tiramisu. I on je vrteo video sa youtuba koju mu je njegova mama poslala, a kolač cureo na sve strane a ukus...pa ukus ..blagi užas

    Samo sam se pitao šta ćemo mi tamo jesti? Miks ležerno smislio neke palačinke od krompira...ništa dobro ne nagoveštava...Mery će Belgijske Waffle( to mi je jedino zvučalo primamljivo)...

    Od muke smo se zezali i smejali se sami sebi...kada je stigla moja host mama,samouverena, preduzetnica, žena "Zmaj" Blago se zgrozila i oharbrujuće se nasmešila, kada je probala Tiramisu,koji nije ni ličilo na Tiramisu,tačnije nije ličilo ni na šta...i pitala mene "Šta ćeš ti sutra praviti Lazare? " ...Šta sad..., bolje da priznam.... šta ću....pa mislio sam "Burek"...."Burek? Burek je baš dobra ideja, ja ću ti to napraviti.Ja jako volim burek" 

    Šta je ovo? Zona sumraka ili samo dobra vila Žena "Zmaj" ume sve, videla sve,ČAK i burek? Divno!

   Mirno sam dočekao sledeći dan, spremao samo prezentaciju,ipak je to bio javni nastup,mikrofon,publika i moja zemlja Srbija.

   Da skratim muke isčekivanja ...sve je ispalo fenomenalno! Burek je bio kao "naš" i sa mesom! Jedva sam stigao da probam,razgrabili su brzo.

...sala prepuna , roditelja, aktivista i budućih putnika 

Prvi sam dobio mikrofon...prezentovao sam nas baš...baš onako kako nam priiči...

   Zaključak..sve je baš dobro ispalo....klope bilo na pretek,obradovali me mexikanci,i oni su doneli svašta ...Švedski sto u Mexicu sa Srpskim burekom!

   Pohvaljeni smo za dosadašnju saradnju , i za aktivnosti u AFS-u   

Fotkali se ...i uživali u slavi

Prvo SVi zajedno :

Pa moj NAJdrug Miks i ja:

I za kraj najdraža, moj NAJbrat Sebastian i ja:

Ps: Ipak, ukus masnog, vrućeg bureka sa sirom ....mmmmm ...nedostaje

..moj novi dom!

   Već od prvog dana boravka ovde, najveći utisak na mene je ostavio Sebastian, aktivista u lokalnom AFS-u , i sam učesnik u razmeni , sada već "sam svoj majstor".

   Često smo se viđali u slobodnom vremenu i skoro smo u aktivnom planiranju zajedničkih putovanja....ali "otom potom"

   On živi sa svojim roditeljima i sa sestrom u jednom mirnom delu grada. Od kako sam se preselio polako upaoznajem neki sasvim drugačiji Mexico. Ovde su ljudi iz nekog gornjeg staleža, situirani,kuće ogromne, ulice mirne ..puno zelenila.

   Nije im samo standard drugačiji nego i ritam života, svatanje nekih životnih ciljeva....veoma mi se dopada.

   Majka je ključna figura u priči. Ona je sa svojim sestrama,da bi plaćali svoje školovanje krenuli u mali biznis. Pekli kolačiće i prodavali . Toliko su bili vešti i uspešni u tome da danas kućna radinost prerasla u jedan od najveći lanaca poslastičarnica

   Pošto je moja host mama svatila da ovako raširen biznis traži 24 časovno radno vreme ona je odlučila da osnuje svoj novi posao i da joj tako ostane ipak malo vremena i za decu i porodicu. Tako je ona sama sada vlasnik kantine u školi.Priprema hranu za učenike i radi "samo" od ujutro do uveče ...Ima troje dece i muža , mog host tatu. On takođe ima svoju firmu ,građevina,ali i pomaže mami. 

   Interesantno mi je bilo njeno svatanje o vaspitavanju, o tome kako se trudi da njihova deca steknu radne navike, da nauče da se snalaze u životu,bez njene ili ičije pomoći. Upijao sam njene reči...

   Prvi rezultati su već veoma vidljivi..Moj brat Sebastian , nije želeo da učestvuje u porodičnom biznisu i zato posle fakulteta osnovao svoju sopstvenu firmu. I šta pravi? Pa kolačiće

   Vredno radi od jutra i raznosi slatke mafine u škole,za užinu. 

   I eto mene u ovoj bajkovitoj priči...možda ne slučajno...ili sigurno ne slučajno

Ovo je za mene sada neka nova boja Mexica...